Туристичко тржиште показује тенденцију пораста туриста са интересовањима према верском туризму. Протеклих деценија класични туристички токови су знатно измењени, односно добијају сасвим нову концепцију. На први поглед, религија, географија и туризам имају мало тога заједничког. Већина научника који се интересују за проучавање религије немају довољно интересовања за географију и туризам, и обрнуто. Генерална хипотеза овог истраживања била је да се православље веома тешко може посматрати кроз призму савремених тенденција у туризму (овде се мисли на масовна кретања туриста). Такође, да је туризам повезан са географским факторима, па се може проучавати кроз географску перспективу. Циљ излагања и расправе није доношење коначних судова о суодносу православља, туризма и географије, већ је циљ да се спознају стварне релације између ових појмова који до сада, бар код нас, нису били предмет неког опсежнијег истраживања. Наравно, акценат је на предпоставци да Срибија као православна дестинација може да привуче постмодерног туристу, иако он данас жуди искључиво за симулацијом и ‘магијском истином’ уместо ‘правом истином’. Пример добро организоване ходочасничке дестинације може бити Лурд, који је најпосећеније место ходочашћа у Француској. Промет ходочасника износу око шест милион туриста годишње. Пошто се верски туризам одвија у простору и природи, географске појаве могу у истој мери да заинтересују верске туристе, као и живи свет унутар екотуризма. Природни предели привлаче све већи број људи. То је права прилика да се вредности геодиверзитета презентују унутар туристичке понуде, повезивањем верског и геотуризма. Туризам на бази геодиверзитета – геотуризам, не би требало посматрати ван екотуризма, јер и он има снажно наглашену образовну функцију и у служби је бољег разумевања и заштите природног наслеђа.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар